Бележница

У ЈАДРУ, КРОЗ НОВЕ ПОПЛАВЕ И СТАРЕ ПРИЧЕ
Четири дана потопа
Лозничани су свој град одбранили без много буке, камера и лоших представа. Људи овог краја сувише су се нагледали правих страшних битака, овде се гинуло колико и дисало, па не могу себи да допусте такав пад у тривијалност. А под водом је било око 5.000 хектара и исто толико домаћинстава, са око 20.000 људи. Око 15.000 људи било је одсечено од света, евакуисано нешто више од 2.000. А сада? Живот се спорије враћа у своје токове него реке у корита

Пише: Горан Будимир
Фотографије: Небојша Трифуновић,
„Лозничке новости” (www.loznickenovosti.com)

Личило је на уобичајену пролећну недаћу са водама, а убрзо почело да прераста у апокалиптични сценарио. Лило је непрекидно и жестоко, скоро да су сви заборавили кад је почело. У среду, 14. маја, на подручју Лознице пало је око 110 литара кише по квадратном метру. Речица Штира, чије лепо уређено дубоко корито вијуга кроз град, нарастала је застрашујућом брзином и излила у зони градске пијаце. Поплавила је Бањску улицу и насеље Градилиште, у зони „Вискозе”, мртвог гиганта хемијске индустрије. Под водом су делимично и Плоче, као и Воћњак и Пасковац. Радници лозничке „Електродистрибуције” улажу огромне напоре да одбране своју централну зграду и главну трафостаницу, одакле се напаја цео град и околина. До једанаест увече, песком који је купила сама фирма, правило је насип, по пљуску, шездесетак радника.
Вести о томе нису се биле ни рашириле сасвим, а на интернет порталима и друштвеним мрежама почеле су да стижу нове, као бујица. Болнички поток у Клупцима, Шачки поток у Лешници, Церница у Доњој Бадањи. Све излило, бујица надире кроз насеља. Опасно расте водостај Јадра и Дрине. Исте те вести, наравно, сливале су се и у градски штаб. Киша и даље лила. На одлуку о проглашењу ванредне ситуације више се није смело чекати. И сви расположиви механизми који се у томе подразумевају морали су бити активирани одмах.
Касно увече полудео је Јадар. Пробио насип у селу Козјак, излио се по великом пољу.
А киша и даље лила, непрестано, не слабећи нимало, и велика драма тек била на помолу. У Лозницу стиже жандармерија, спасилачки тимови и стручњаци Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

ВЕЛИКА ТИХА ОДБРАНА ГРАДА

У ноћи између среде и четвртка, 14/15. мај, Јадар наставља да хара. Тешко је оштећен мост у селу Драгинцу. Стручњаци упозоравају на опасност да мост падне, препречи пут набујалој реци и  изазове катастрофу.
„Неколико стотина метара пре моста, на Карлагану, вода је прекинула саобраћај на путу Лозница–Ваљево”, јавиле су Лозничке новости. „Јадар наставља дивљање према свим селима у свом сливу. Поплава се шири од Цикота, Драгинца, Великог Села, Брадића, Горњег и Доњег Добрића, Страже, Липничког Шора, до Јелава и Лешнице. И све притоке и потоци изашли су из својих корита.”
У зору, због опасности да ће нарасла вода продрети, искључена је важна трафостаница 110 у Лешници. Без струје је остало око тридесет хиљада људи и велико подручје од руба Липничког Шора скоро до улаза у Шабац.
Ујутру у Лозници, после непроспаване ноћи, сазнајемо да су у прекиду путеви Лозница – Мали Зворник (могло се проћи само преко Ковиљаче), Лозница–Шабац (код Јелава), Липнички Шор – Текериш, Козјак–Липница, Брадић – Велико Село. У Драгинац више се није могло ући ни са Ваљевског пута ни од Великог Села.
Из Зворника добијамо мејл: „Проток воде на брани Хидроелектране је шест пута већи од нормалног. Више не смемо задржавати толику воду, јер угрожавамо стабилност бране и ризикујемо праву катаклизму. Морамо драстично повећати испуштање воде.”
У Лозници почиње велика одбрана града. Главна линија на коју излазе Лозничани је небрањени део обале на Обилазници. Преко десет хиљада џакова песка постављено је до четвртка увече на критичној деоници. Без буке и циркуса, без камера и лоших представа. Људи овог краја сувише су се нагледали правих страшних битака, овде се гинуло колико и дисало, па не могу себи да допусте такав пад у тривијалност.
Истовремено, одвијала се евакуација најугроженијих. Главни прихватни центар био је у „Лагатору”. Обилазимо људе, односимо помоћ. Бележница се пуни причама каквих у Србији тих дана и ноћи има на све стране. Исте речи и описи, исте сузе и исто храбро срце.
Према проценама штаба у Лозници, под водом је око 5.000 хектара ораница и исто толико домаћинстава, са око 20.000 људи. У том тренутку, због прекида саобраћаја, од света је одсечено око 15.000 људи у лозничком крају. Стотинак људи је у прихватном центру, више од 2.000 евакуисаних смештено је код родбине и пријатеља.

ПРОБИЈАЊЕ У КРУПАЊ

Ново јутро у вароши под Гучевом. Јадарски крај и даље прибрано подноси невољу, без икаквих вишкова. Без вишка речи, пренемагања и театралности. Нема гужви у продавницама, нема таламбасања у тражењу помоћи. Јадрани су, авај, искусни у овоме. Помоћ је, зна се, неопходна. Зна се шта и где треба. Тихо, доноси колико ко може, никоме баш не цветају руже, али хуманитарни магацини се брзо пуне. Не фали најосновнијег. Један овдашњи дописник престоничких новина, познат по пијачним тарифама и безименом канцеларијском новинарству, објавио је да су трговци у граду утростручили цену воде и још неких основних намирница. Та дезинформација је озбиљно изнервирала Лозничане. Нема несташице воде, али је тог јутра, бар накратко, нестао добро обавештени дописник.
Дневна штампа овога јутра није стигла у Лозницу. Степен хигијене у угроженом граду тиме је знатно подигнут, а опасност од заразе смањена. Осим Дрине, друге воде данас не расту, али ионако их има превише. Харају. Аутомобилом и трактором некако се пробијамо до руба Козјака према Горњем Добрићу, да проверимо у каквом је стању мост. Вести су биле нејасне и противречне. Уверавамо се да мост стоји, али је Јадар пробио регионални пут ка Текеришу, заправо приступ на мост, са козјачке стране. Поред корита реке, кроз поље, са спољне стране насипа, куља још један ток. На другој страни, поље је све до подножја Иверка пуно воде. Куће потопљене „до прве плоче”. Тако је кад погледаш и према Брадићу, Липници, Јелаву.
Враћамо се и потврђујемо да је пут ка Текеришу у прекиду, и тамо између Козјака и Горњег Добрића, и у Јошеви, где се излила речица Лешница.
Са разних страна у Лозницу стижу позиви за помоћ, молбе за извлачење беба, болесника, опкољених. „Град на располагању има само три чамца и два теретна возила!” јављају Лозничке новости. (Сајт и „Фејсбук” страница овог локалног листа имају важну улогу у информисању и покретању људи, слању спасилачких екипа и помоћи.) Војска нема довољно људи. Готово све их је повукла из Лознице и пребацила на „угроженије тачке”. Више је српских војника остало у граду и под аустроугарском окупацијом.
У петак, 16. маја, људи из лозничког Сектора за ванредне ситуације успевају да се преко Столица и Брштице, пешке, кроз шуме и урвине, пробију до разореног Крупња. Први улазе у варошицу и уносе помоћ, а износе истину о размерама пострадања. Враћају се пешке, истим путем, и узбуњују јавност. Несрећни градић, без струје и воде, без путне везе са светом, у блесавој медијској блокади, најзад бива обасјан трачком светлости. Лозница организује пребацивање спасилаца, даје и нешто механизације, премда је ни сама нема довољно. Клупко се одмотава. Онда ће потећи слике које данас сви знају. Разорене и испревртане куће крај којих ће се сликати сваки политичар што иоле држи до себе.

ТРЕБА СНАГЕ ДА ГЛЕДАШ

Трећи дан непогоде. Примирују се воде, пресушило поднебесје. У седам увече сви су опет добили струју, последњи они у Лешници. Пролазимо кроз Јелав, видимо да је успостављен саобраћај на магистрали Шабац–Лозница. Јадар се неће тако брзо вратити у своје корито ни живот у своје токове. Треба снаге да би се гледало лево и десно од пута.
На другој страни, у Цикотама, на путу ка Ваљеву, поља крај Јадра изгледају као после непознате катастрофе. Обале покидане, одваљене, на њивама огроман нанос муља, шодера, пањева, свакојаког јада који бујица повуче собом. Мало даље, примамо у аутомобил старца, Миливоје, каже. Иде до Завлаке, тражи ветеринара. Крави, стеоној, није добро. Забринут је, гледа кроз прозор.
– Шта то протутња овуда, сине?
– Не знам, стари. Не знам.
Ћутимо. Што год да још кажеш, брбљање је. И тако, добро се разумесмо и сити напричасмо.
У Завлаци се захвали, дарова нам јабуку, изађе. Оде путем према Бадањи.
Неколико дана касније, у Лозници, градоначелник Видоје Петровић прича за локалне медије:
– Према садашњим информацијама, висина штете процењује се на 1,6 милијарди динара. То је безмало годишњи буџет града Лозница. Плашим се да ће износ бити и већи, јер уништени су путеви, мостови, велика оштећења су на кућама, прорадила су клизишта, покућство у поплављеним домаћинствима није за употребу. Имали смо поплаве незабележених размера. У првом налету је подивљала Штира, имала незапамћени водостај. Јадар је такође достигао незапамћени ниво. У регулисаном делу те реке, крајем осамдесетих година прошлог века рађен је насип према нивоу „стогодишњих вода”. Пре четири године реконструисали смо насип и подигли га за још метар. А сада, у мају 2014, у реону Козјака, у непосредној близи моста према Горњем Добрићу, Јадар је надмашио и тај ниво. Тада је почео да плави. Ствари су се усложњавале вртоглавом брзином. Градски штаб је од почетка укључио све своје ресурсе, људске и материјалне. Успели смо, колико је то могуће у оваквим ситуацијама, да  заштитимо оно што је у тим тренуцима било најприоритетније и што је могло да се брани.

***

Помоћи нема
– Радимо свом снагом. Прво смо се усредсредили на оспособљавање путне мреже и поправљање мостова. На неким местима, као у Драгинцу, морамо изградити нове  – каже градоначелник Лознице Видоје Петровић. – На жалост, мука која нас је задесила није довољно видљива. Погођена је цела Србија и свакоме је његова мука највећа. Нећемо се у томе такмичити, али двадесетак хиљада људи који су овде претрпели штету заслужују да се то види и помогне. Тражимо више помоћи, колико је то могуће, јер она у Лозницу не стиже.

***

На време
– Све воде из околине, и последице, сливају се код нас – додаје градоначелник Петровић. – Срећом, у претходне три године ми смо са „Србијаводама” урадили много на мрежи канала и речним токовима.  Зато се овде вода тако брзо повукла, остали су само неки мањи џепови. То је поука за све нас да још више и правовремено улажемо у ову област.